Цар војује на оца гвардијана 0001    А мој Боже, велика ти хвала, 0002    Тамо доли на Ируду граду: 0003    У њему је један манастире 0004    И у њему пет стотин’ фратара, 0005    Међу њима старац гвардијане. 0006    Има старац до три куле блага: 0007    Једна кула жућених дуката, 0008    А друга је сребрених талира, 0009    Трећа кула мрких платурина. 0010    За то чуо царе господаре, 0011    Па написа листак књиге биле, 0012    А на руке старца гвардијана: 0013    »Чуо јесам, но видио нисам, 0014    Да имадеш до три куле блага: 0015    Поклони ми све три куле блага! 0016    Ако ми их поклонити не ћеш, 0017    Колико је у шинику проса, 0018    Па да збројиш све зрнце по зрнце, 0019    Он’лико ћу сакупити војске, 0020    Довест ћу је до Ируда града, 0021    Ируд града ја ћу освојити, 0022    Поробит га и попалити га, 0023    А тебе ћу стара ухватити, 0024    Живу ћу ти зубе повадити, 0025    Мојој Ајки ђердан накитити. 0026    И тебе ћу врћи у тамницу, 0027    У којој је глиба до колина 0028    Хладне воде и више колина; 0029    По њој лизе свака гаделина: 0030    Змије кољу, а јакрепи пале, 0031    А ласице брсте науснице. 0032    Метнут ћу ти стину мрамориту, 0033    Бит ће теби столац виковити, 0034    Па ћеш на њем кости оставити.« 0035    Књигу штије старац гвардијане, 0036    Књигу штије, па се на њу смије, 0037    Једну штије, другу пером пише: 0038    »Чујеш ли ме, царе господаре! 0039    Силну војску мореш сакупити, 0040    Па је довест до Ируда града, 0041    Ируд града мореш освојити, 0042    Освојити, па га попалити; 0043    Мене стара мореш ухватити, 0044    Па ми живу зубе повадити, 0045    Својој Ајци ђердан накитити, 0046    И бацит ме у тамницу тавну, 0047    Која има глиба до колина, 0048    Змије кољу, а јакрепи пале, 0049    А ласице брсте науснице. 0050    Мореш метнут стину мрамориту, 0051    Нек ми буде столац виковити, 0052    Нек ћу на њем кости оставити! 0053    Али не ће, царе, тако бити, 0054    Већ ти бора, царе господаре, 0055    Колико је у шинику проса, 0056    Он’лико је у мене пилића, 0057    Сву би твоју војску позобали! 0058    Већ ти бора, царе господаре: 0059    Када зађе сунце за горицу, 0060    А помрча мисец на Даницу, 0061    А присахне трава и горица, 0062    И узмакне шедрван-водица, 0063    Онда купи силну војску своју, 0064    Хајде с њоме до Ируда града: 0065    Нада ти се старац гвардијане. 0066    Ако не ћеш, мој честити царе, 0067    А ти купи паше и везире 0068    И остале турске капетане, 0069    Изабране Турке јаничаре, 0070    С њима хајде у џамију, царе, 0071    Клањај, царе, за три била данка, 0072    За три данка увик без пристанка, 0073    Мрке ноћи и не спавајући, 0074    Па их шаљи по свој царевини, 0075    Купи војску што год већу мореш, 0076    Па с њом хајде до Ируда града!« 0077    Кад је царе књигу проучио, 0078    Расрди се царе господаре, 0079    Не хти чекат, докле зађе сунце 0080    И помрча мисец за Даницу, 0081    А присахне трава и горица, 0082    И узмакне шедрван-водица, 0083    Већ он купи паше и везире 0084    И остале турске капетане, 0085    Изабране Турке јаничаре. 0086    С њима иђе у џамију царе, 0087    Клања царе за три била данка, 0088    За три данка увик без пристанка, 0089    Шаље људе по свој царевини, 0090    Купи војске што год више море. 0091    Кад је царе војску сакупио, 0092    Нитко војске прибројит не море. 0093    Отоле се с војском подигнуо, 0094    У поноћи, кад не иђе војска. 0095    С њоме дође до Ируда града; 0096    Колико је поље наоколо, 0097    Свега су га притиснули Турци: 0098    Коњ до коња, јунак до јунака, 0099    Чадорови кано лабудови, 0100    Бојна копља кано гора црна, 0101    Да у небо и јабуку бациш, 0102    Не би пала на земљицу црну: 0103    Бојно би је копље дочекало. 0104    Како била зора забилила 0105    И Даница лице помолила, 0106    Устаде се старац гвардијане 0107    И погледа низ то поље равно. 0108    Али се је поље зацрнило, 0109    Па се ништа видити не море 0110    Од Турака од храбрих јунака. 0111    Када их је старац разгледао, 0112    Натраг се је старац повратио, 0113    Па пробуди све своје миснике, 0114    С њима оде у цркву Ружицу. 0115    Још не бише капе поскидали, 0116    Ни олтара светих прикривали: 0117    Бише ведро, па се наоблачи, 0118    Из облака тиха роса пада, 0119    А из росе крупа и громови, 0120    Све од оке, која још и више. 0121    Све побиже, нитко не остаде, 0122    Сам остаде царе под чадором. 0123    Моли Бога царе господаре, 0124    Да он дође стару гвардијану; 0125    Моли Бога и домолио га. 0126    Па кад дође стару гвардијану, 0127    Он му љуби скуте и колина 0128    И постоле, гди му ноге стоје, 0129    И олтаре, гди мису говоре: 0130    Да би својом руком прикрижио, 0131    Тиху росу да би уставио, 0132    Не би ли га огријало сунце, 0133    Да он може двору бијелому. 0134    Дат ће њему до три куле блага: 0135    Једну кулу жућених дуката, 0136    Другу кулу сребрених талира, 0137    Трећу кулу мрких плетурина. 0138    Био старац срца милостива, 0139    Па је својом руком прекрижио, 0140    И тиху је росу уставио, 0141    Жарко сунце цара огријало, 0142    Па га пусти двору бијелому. 0143    Цар му шаље до три куле блага, 0144    Једну кулу жућених дуката, 0145    Другу кулу сребрених талира, 0146    Трећу кулу мрких плетурина.